Naslov bi bio pretenciozan da je u pitanju Doboš torta koja je izašla iz moje kuhinje, ali obzirom na to da je ovo savršenstvo delo ruku moje svekrve dala sam sebi slobodu da ovako krstim ovaj post. Doboš torta je zaštitni znak porodice moga supruga. Recept se prenosi sa generacije na generaciju, doduše još se niko od nas mlađih nije usudio da pokuša jer su standardi postavljeni prilično visoko. Recepturu imam zapisanu u svesci. Prosto i jednostavno, da prostije ne može biti, onako u par redova. Za nekoga ko je pravio milion puta nema tu šta da se objašnjava, ali za nas ostale ostaje samo preporuka da se čudo pravljenja ove torte mora uživo videti. Samo da napomenem da ova Dobošica ima 20 kora!
Prošle nedelje smo bili u gostima kod suprugovih i Doboš torta je već čekala nafilovana, ali bez šećerne glazure. To mi je bila idealna prilika da gledam i fotkam. Mogu vam reći da je i tada izgleda jako prosto, ali kada gledate majstora kako barata vrelim šećerom i nožem. Pomislite, ma mogu i ja to očas posla. Nema tu šta da se zabrlja. Ha! Žao mi je što nisam uključila opciju snimanja na aparatu, već samo slikala.
Evo ukratko kako je to meni izgledalo iz mog ugla. Šećer se karamelizuje, nekih 12 do 15 kašika, pa se na kraju doda kockica putera. Šećer se izlije na tortu polako i malo se potpomaže nožem u razlivanju. Torta se ostavi tako nekih desetak minuta. Nema ovde žurbe kao što sam mislila da treba da se seče brzinom munje da se šećer ne stegne. Ne! Ključ cele stvari je nož, i to najobičniji mali nož kao onaj iz escajga ali da je nešto tanji i da skoro nema recki. Onda se nož zageva na plotni sa jedne, pa sa druge strane i sa njim se seče staklo. Pri prvom potezu vidi se i dim. Prelazi se nekoliko puta preko jedne linije ali samo dubina šećera se seče i svaki put se nož ponovo zagreva. Postoji jedan trik koji izgleda banalan, ali puno znači. Nož brišete o mokri truleks sunđer da bi skinuli višak šećera pre stavljanja na plotnu, a u suprotnom bi plotna dimila od šećera. Prvo se naprave prorezi u obliku krsta, a potom se seku individualne linije, četvrtina na pola, pa osmina na pola i tako redom dok ne dobijete 32 parčeta. Naravno vrelim nožem se iseče šećer koji je iscureo sa strane torte.
Za ovo je potrebna dobra volja i puno strpljenja. Nema ovde žurbe. Puter u šećeru omogućava da se glazura seče polako, a bez njega bi pucala i moralo bi se raditi brže. Mislim da je ceo proces trajao i preko pola sata. Onda se ukrašava, a ovo ukrašavanje je zaštitni znak teta Milene. Puter i prah šećer se umute i sa time se šara. Puter ubije slatkoću glazure pri jelu i odlično se slaže.
Doboš torta spada u red jeftinijih torti. Nema tu puno sastojaka, ali je ovde veština u pitanju. Ova ima oko 20. kora, takva je tradicija u porodici, a ja vam recept ne mogu sada dati sve dok je ne napravim, i to uspešno, što se može desiti u ovoj godini, a možda ćete pričekati i duže. Ne da krijem recept, ali volim prvo ja da obradim stvar pa vam ga prenesem. Do daljnjeg uživajte u slikama, a ja malo da okitim svoj blog tuđim perjem!
Samo mi je žao što teta Milena nema blog jer bi sigurno odnela prvo mesto u Daring Bakers izazovu pravljenja Doboš torte. Mogli smo i da je brendiramo i pošaljemo u svet!
HOW A PERFECT DOBOS TORTE SHOULD LOOK LIKE
OUT OF THE DARING BAKERS LEAGUE
Last week while visiting my husbands family I had a chance to watch my mother-in-law make a perfect caramel topping for her Dobos torte, a torte that is a trade mark of my husbands family. If she had a blog and posted this on the Daring Bakers challenge she would be in the first place by far.
Women in Serbia have a real gift of making tortes and cakes, that most of the Viennese and Paris pastry shops would envy. Cakes that Buddy Valastro makes just would not cut it here in Serbia. There is a great tradition of making sweets here and many of the recipes came from the Austrian-Hungarian Empire and the Ottoman Empire that once ruled our country. The recipes were kept, perfected and are still made. We are currently experiencing a trend of Tiramisu and Cheese cakes in every restaurant but still, this is just a trend and a great tradition of layered cakes is kept in almost every home.
I have the recipe written in my notebook, but never attempted to make it just like she does. It is a family recipe with 19-21 layers of sponge, layered with chocolate filling and a perfect caramel topping. We got there after the torte was layered since she does this in one day, and then covers it with the topping the next. I watched how she spread the caramel topping with ease, cut it with a simplest of all knives that she heated on the stove after each cut and made perfect slices. It all looked so easy to me. Well, anyone who does anything well makes it look easy. You would think this is a piece of cake. Well I dare you to try.
I am not bringing you the recipe today of this 20 layer Dobos even though I have it, since I have not made it. When I make it successfully I will post it, and when that would be I can not say. This year or in the next five years, can not promise.
Draga Jelena torta izgleda fantastično,oduševila si me!
ОдговориИзбришиDa mi je sad uz kavicu jedan komadić... ma i više:)
Lijep pozdrav:)
Bravo, Jelena!
ОдговориИзбришиIzvini, gornji post sam napisala oduševljena fotografijama, pre nego što sam pročitala da je nisi ti pravila. Da preformulišem: bravo, Milena. (P.S. I ja se plašim doboš-torte. Izgleda mi jezivo to žongliranje s grilijašem. Ipak, svi koji su je napravili tvrde da uopšte nije teško.)
ОдговориИзбришиSAVRŠENO JELENA !!!
ОдговориИзбришиO moj bogo..kad iz moje kuhinje izadje ovako nesto...mozda cu se i udati,hahahha:)
ОдговориИзбришиFantasticno izgleda..sve cestitke majstorici..ovo bi postidelo i prwvog poslasticara:)
Zaista je perfektna!
ОдговориИзбришиMajstor je majstor, hehe... stara škola, i ja ću možda jednom ovako... kad porastem ;)
ОдговориИзбришиkako samo izgleda!! savršeno ko da gledam vitraj na nekoj crkvi!!!your sveki rulz!!!
ОдговориИзбришиsad mi je jasno da je nikada neću napraviti!!
Nemam riječi!! Čitam postupak rezanja pa opet gledam fotku, pa se vratim na postupak, pa opet gledam u fotku.
ОдговориИзбришиI meni je žao što teta Milena ne piše blog, sigurno bi nam prenesla puno trikova i malih tajni majstora kuhinje.
Po hitno reci svekrvi da pise blog i uci nas trikovima !!!
ОдговориИзбришиPerfektno!!!!!!
Drage moje,
ОдговориИзбришиda vam se zahvalim u teta Milenino ime na lepim komentarima. Žao mi je nema preseka pošto je torta bila namenjena za krštenje unuka.
Svesak mi je puna recepata teta Milene, a i pregršt maminih klasika čeka na pravljenje. Na mom blogu nema nešto poslastica, pošto smo vodili računa tu i tamo o ishrani ove godine, pa se stiče dojam da smo živeli samo na pecivima i supama. Peciva su uglavnom bila za goste, a supe su servirane ko glavno jelo. Elem, ne stižem ni torte praviti jer uvek dobijamo od moje mame i teta Milene, pa nikako da moje torte dođu na red. Kada dođu, biće to proverene prave torte.
ps teta Milena sigurno blog neće pisati, a da je bliže ja bi fotkala njene rukotvorine i pisala. Doduše ima ona i najmlađe dete skoro punoletno (Petre nadam se da čitaš ovo) koje bi moglo sve ovo fotkati, ali trenutno je Lady Gaga zanimljivija od fotkanja ručkova i poslastica. Razumete! :P
Ma idi bre Jejo, bježi!!!! :))
ОдговориИзбришиSvaka čast tvojoj sveki, stvarno je majstorica od grilijaša i doboš torte! Ali, stvarno majstorski!
Svaka cast teta Mileni, gledam ove slicice i ne mogu da se nadivim kako je glazura od secera perfektno uradjena, dobosicu nisam nikada pravila jer mi je izgledala bas nekako komplikovano, a tek ispeci 20 korica, uh... mozda se jednom ipak usudim, hvala na detaljnom objasnjenju, nisam znala ovo za zagrejano secivo noza, sve sam mislila da to mora brzo da se uradi.;))
ОдговориИзбришиLANA
ОдговориИзбришиVerujem da bi tvoj Dobošica obzirom na tvoj talenat za dekoraciju bila rame uz rame sa ovom. Nema potrebe ovde žuriti, već je caka u kockici putera koja neda glazuri da očvrsne tokom pola sata ili sat, i u nožu koji se lepo zagreva na plotni. Nikakav specijalni nož tu ne treba samo da je tanji i bez recki.
Ni ja jos nisam probala da je napravim,nema odredjenog razloga.A svekrva ti je stvarno prava majstorica.Verujem da, kad je budes i ti napravila,bice isto ovako dobra,jer si i ti prava majstorica.Hvala za trikove!!!Pozdrav za dve dame:))
ОдговориИзбришиPerfektno, kao sto vec onomad rekoh na coolki, bravo majstore - teta Milena. Ma, setila sam se odmah jer znam da si mi o tome nesto napisala kada ja objavih moju prvu Dobosicu... eeee, dvadeset spratova i ovakvo savrsenstvo od rezova. Pa, samo se klanjam i cutim. Pozdrav
ОдговориИзбришиOdlično izgleda!
ОдговориИзбришиzaista svaka čast, ovo je čsta perfekcija. Baš mi je drago što si podijelila ovo s nama, a radujem se i receptu. Ja još nikad nisam radila Doboš tortu, nisam se još odvažila
ОдговориИзбришиsvaka čast, predivno :)
ОдговориИзбришиSvidja mi se ovo "Za nekoga ko je pravio milion puta nema tu šta da se objašnjava..."
ОдговориИзбришиDivan post!
WoW!! Torta stvarno divno izgleda, a tek ovaj rez!! Nisam ju nikad radila, čak i nemam neki dobar recept, uvik mi je izgledala nekako nedostižno baš zbog tog karamela. Uvik sve ukrase upackam pa sam sigurna da bi i ovaj karamel i to je jedan od razgloga zašto je nisam radila. Uopće nisam imala pojma da se ovako reže i da nož treba zagrijavati, ali kada sam sve pročitala tako logično zvuči... Divni savjeti Jelena. Torta stvarno, ali zaista izgleda divno i vjerujem na riječ da je zaštitni znak obitelji. Molim receptić kada stigneš :) :)
ОдговориИзбришиJa volim dobosicu, nisam nikad pravila sama. Teta Milena ja majstorica, mozda bi mogla ponekad gostovati na tvom blogu?
ОдговориИзбришиP.S.
Snite su mi malo pretanke;)!
MELROSE
ОдговориИзбришиJeste, zaista je majstor za Doboš, a šnite moraju biti tanke za ovaj recept jer se radi o 20 kora i verziji Doboš koja nije nalik onoj sa 6 kora. Ovde je jedno malo parče sasvim dovoljno, jer su kore drugačijeg sastava, nisu kao patišpanj.
MAJO
Kada gledaš kako se radi izgleda prosto ko pasulj. Kada je napravi stiže i recept jer mogu i sada da ga objavim pa da se posle ljutite što vam nije uspela. Bolje da idemo sa objašnjenjem za početnike onako step by step. Biće, jednog dana...
NALE
I tvoja Doboš je odlična, i više nego odlična!
au, ovo je predivno!
ОдговориИзбришиtvojoj sveki duboki naklon a tebi hvala na divnim fotkama i na tome što si ovo podijelila s nama :))
Aaaaa - fenomenalna je!!! :) Ja ju isto nikada nisam pravila jer se bojim te secerne glazure. Ali moracu se jednom ohrabriti! Kad ti objavis recept, probacu! Svaka cast teta Mileni! :)
ОдговориИзбришиUh, stvarno steta sto nisi ukljucila opciju snimanja. Jako bih voljela vidjeti kako to ide. Jos nikada nisam skupila hrabrosti da se upustim u avanturu izrade ove torte. Sve pohvale svekrvi.
ОдговориИзбришиDobošica sa 20 kora, divim se gospođi koja je ovu divotu napravila. Torta je perfektna.
ОдговориИзбришиSjajno :) I svaka cast za trud! Trebalo je to napraviti, a tek ukrasiti :)
ОдговориИзбришиUvek sam se pitala šta je tako posebno u toj potrebi da se napravi što veći broj, što tanjih kora. Za doboš znam da obično idu 10 max 12 kora, sad sam totalno zanemela na tih 20! Pa kolika je to torta?! Mora da je i prilično visoka, a verujem i prečnika priličnog, brojala sam dvaput, da se uverim, da sam videla svojim očima okruglu tortu koja je predviđena za 32 parčeta!!!! Glazuru da ne pominjem, zaista izgleda savršeno. Nisam se u to upuštala, ali znatiželja će me naterati. Negde sam videla da se karamel razliva preko jedne kore, same, odvojene, koja nije na vrhu torte. Pa ako tu zezneš, uzmeš drugu. Pa ponovo... Pa tako, dok imaš kora ;)))) Kad jedna konačno uspe, ta se proglasi poslednjom i stavi na tortu :) To je verovatno za nas pripravnike i neuke, koji ne bi da zeznu celu tortu ako preliv ne uspe, teta Mileni svakao ne trebaju ovakvi tip-ovi :)
ОдговориИзбришиPotpuni i apsolutni respect svekrvi, i hvala za post i slike.
Pozdrav!
MAJO,
ОдговориИзбришиevo premerila sam pleh, pošto sam dobila dva pleha za Doboš i oni su prečnika 26cm, a torta je po slobodnoj proceni pošto nemam parče kod sebe nikih 8cm visine. Kore se prave od 8 jaja i tanke su kao papir, sasvim različite od onih kod kojih se radi patišpanj. One imaju veću količinu šećera i keksaste su, a ne vazdušaste. Ovo glazura izgleda tako laka za pravljenje, ali samo kad se gleda. Kada je teta Milena razlila karamel ostavila ga je tako nekih 5 do 10 minuta a za to vreme je uključila ringlu i grejala nož. Bez ikakve žurbe. Izgleda prosto, jer je ona pravi već 35 godina. Ako ovaj karamel sečeš na zasebnoj kori nema šanse da ga sklopiš posle ovako perfektno na torti. Treba probati možda na nekoj običnoj kori od belanaca i uvežbati. Parčići su tanki jer je ona izuzetno jaka i veća količina nije potrebna.
Objavila sam post o jelima s tvog bloga, pa pogledaj i javi sviđa li ti se izbor :)
ОдговориИзбришиHvala Jelena. Posle kad sam ponovo gledala slike na kojima se vidi ruka i noz, videh i ja, da torta nije neka preogromna. Tim pre, svaka cast za secenje na 32 komada!
ОдговориИзбришиOvo sto sam pomenula, da se karamel razliva na odvojenoj kori, mislim da se ona posle prebaci cela, tj. sama kora ostane cela, a samo se karamel prosece. Davno sam to negde videla, a ne secam se ni kad ni gde, pa i nije bas mnogo bitno :)
Pozdrav!
Jao Jelena, pa ovo je savrseno, vrhunski!!!
ОдговориИзбришиZaista je božanstvena iako sam ju radila jednom prilikom čak je i bila fina ali je bila malo tvrda,malo je pucala i nisam bila zadovoljna pa te i razumijem iz kojeg razloga recept nećeš objaviti dok to sama ne izvedeš.
ОдговориИзбришиThere was a lady who wrote me about the origins of Dobos torta; don't think I have her email anymore, but I sure hope she Googles the cake again and finds your blog. This looks good....
ОдговориИзбришиČao Jelena, drago mi je da si mi rekla da svreatim i pogledam ovu lepoticu, jer stvarno ima šta da se vidi :)))
ОдговориИзбришиJa doduše nisam ljubitelj Doboš terte, ali ova bar LEPO IZGLEDA :)))
Nešto sam razmišljao o sečenju tog karamelizovanog šećera, i došao do jedne prilično opičene ideje, ali lako može biti da bi to bilo čak i dobro. Naime ja bih umesto grejanja noža radio sa LEMILICOM. Znaš šta je lemilica. Ima ih raznih modela, ali za ovu svrhu bi bila najbolja ona srednje veličine koja ima "kljun" širine 1cm a on je već naoštren dovoljno da bi onako usijan sasvim lepo ostavljao trag u karamelizovanom šećeru. Probaću ovih dana pa ću ti reći da li to stvarno i radi kao što sam ja zamislio.
Imam ja još jednu bolju ideju, ali mi treba odgovor na sledeće pitanje. Rekla si da se puter stavlja u taj karamelizovan šećer da ovaj ne bude previše krt, i da ne bi pucao. Pitanje glasi ovako. Da li je to dovoljno mekano da kad bi se istreslo na papir za pečenje i razvuklo na neku debljinu od 1 mm, i prohladilo, da li bi HLADNIM NOŽEM kad se pritisne po toj površini, celom oštricom preko cele površine karamela, da li bi nož mogao da prođe kroz tu smesu do papira, ili bi ona naprosto pukla, kao što bi pukla svaka karamelizovana ploča u kojoj nema putera.
Ako je odgovor pozitivan, onda ću ti sledeći put ispričati kako bih ja to sekao, bez grejanja noža. Do tada srdačan pozdrav :)))
Verovali ili ne morala sam na pretraživač da vidim šta je lemilica.
ОдговориИзбришиhttp://www.kronos.hr/univerzalna-lemilica-40w-p-7543.html
Koliko vidim cena nije strašna, ali ja i ovakvo oružje u kuhinji, ovako šeprtljasta, moglo bi samo na loše da izađe. Ne znam samo kako bi se postigla savršena linija sa njom, jer ja baš i nisam precizne ruke. Ideja je genijalna, da ne kažem da nama ženama to nikada na pamet ne bi palo.
E sad, za ovaj šećer, zavisi u kom momentu se seče. Ovaj karamel sa korom je sigurno tanji od 1cm, a teta Milena ga seče dok je na torti. To je mnogo bolji metod, ali ako se zabrlja ode mast u propast. Ja je nisam pravila ovakvu, pa ne mogu da tvrdim, ali znam da je njena svekrva radila bez putera i tada je bilo potrebno da se radi odmah nakon izlivanja i opasnost od pucanja je bila veća. Ovde je žena ostavila karamel nekih desetak minuta da se ohladi na torti pa onda polako dok smo svi ćaskali sekla, liniju po liniju. Iskreno ne znam, ali eto njoj se kroz iskustvo dugo 35 godina pravljenja ove Dobošice tako pokazalo. Ja bi najrađe da imam neku skalameriju sa 33 noža koji se ukrštaju od lima pa da sve to lepo zagrejem na plotni i utisnem. Ovde treba paziti i da se ne radi odmah jer ako se radi brzo isečeno parče se može ponovo spojiti. Ovo je moje iskustvo, ovako gledano spolja, a pošto se varjače nisam još latila ono je samo hipotetičko, a takvo iskustvo sa ovom tortom nije baš i nešto.
Problem je i kvalitet šećera koji se kod nas prodaje. Meni se pokazalo bolje karamelizovati šećer koji je mokar, onako, prelijem ga sa malo vode, pa ostavim i ne diram na jakoj vatri, nego bez vode. Kažu žene da im i figaro štangle više ne uspevaju kao ranije. Kad šećer nije od šećerne repe.
Čao Jelena,
ОдговориИзбришиoma da ti kažem probao sam da "sečem" karamelizovani šećer LEMILICOM i može, ali malo je sporo. Jako sporo moraš da vučeš lemilicu jer nema ona sirota tolku snagu da brzo topi šećer kao što bih ja želeo. No i ta na slici koju si ti videla, i ova moja su od manjih vrsta, ima jedna prava veličina sa kojom bi se to radilo bolje ali nećemo sad o tome, pošto to nije "alat" na koga bi se ti lako navikla. Pretpostavljaš (ispravno) da sam karamelizovao 100 gr. šećera kako bih sve to isprobao, i kad već radim tako korisne stvari, rekoh daj da vidim i razliku između šećera u kome ima putera i u kome ga nema. Pa ovako ti stvari stoje. Služaj pažljivo, i nikom ne pričaj, jer svi GREŠE :))) Šećer sa puterom se pre svega zamuti. Nije više bistar, što je ozbiljna mana. Oba su podjednako tvrda što se tog hlađenja tiče. Tu nema razlike. I jednom i drugom treba desetak minuta da se stegnu, a do god se ne stegnu ne možeš ih seći. Lepe se i tegle. Zato tvoja svekrva mora da čeka i ima vremena kolko hoćeš. Taj šećer se seče samo ako je ohlađen na sobnu temperaturu, a podjednako pucaju i jedan i drugi. Međutim ima to stavljanje putera jednu drugu dobru osobinu. Šećer sa puterom je nekako sipkaviji. Jako je to teško opisati, ali ako nema putera i ako ga zagrizeš, možeš se poseći kad ga nepravilno stisneš zubima. Ovaj sa puterom je takođe tvrd ali se pod zubima raspadne na sitnije komadiće. Prhkiji je, ako tako mogu da kažem. Da li je to dobro ili loše, to ćeš ti jednog dana odlučiti sama. Ja lično bih proglasio i jadan i drugi neprijateljem za moja sirota usta, i radije bih radio sa onim prozirnim koji bar lepo izgleda. Ovaj neprozirni i mutan, mi se baš i ne sviđa.
Da ne zaboravim, ja na žalost radim sa svakakvim šećerima i mislim da ih stvarno dobro poznajem. Žene su u pravu kad kažu da nije to ono što je nekad bilo. Mislim delimično su u pravu. Jer i dan danas imaš šećer koji se prekrasno topi i karamelizuje, i ne zagori nego postane tačan a žut. Problem je samo u tome što nikad ne znaš koji je takav. Ja sam recimo dugo imao onaj Sunko koji je imao baš sve takve osobine, i kad sam ga ponovo kupio a on potpuna suprotnost. Trenutno u Veru kupujem neki VERO šećer, e taj ima upravo te osobine da požuti a da ne pocrni, međutim ništa to ne znači. Sledeća tura koja stigne biće sigurno ili gora ili bolja, ista neće biti. :))) Kako god bilo, ako treba da praviš karamel preliv kupi sve vrste šećera koje vidiš, šećera uvek treba, nek imaš u rezervi a za karamel probaj kašiku ovog i kašiku onog čak i 3 vrste možeš staviti u šerpicu i bez mešanja videti koja će odmah početi da crni a koja neće. Onda sačuvaš taj kilogram samo za tu svrhu i rešila si problem dok ga ne potrošiš :)))
Da, ravno sečenje, bez obzira da li radiš lemilicom ili nožem nemoj nikad da radiš bez metalnog lenjira. Evo kako ja to zamišljam. Staviš tortu na sto, a oko torte staviš onaj kalup za pečenje kora. Ako imaš sreće pa kalup prelazi visinu torte utoliko bolje, ako nemaš sreće podmetni sa četiri strane kalupa neke knjige sveske daščice, šta god imaš. Onda onaj metalni lenjir nasloniš na rub kalupa namestiš na sredinu torte i biće ti neuporedivo lakše da vučeš pravu liniju ako jednom rukom držiš lenjir a drugom povlačiš vrelim nožem po šećeru. To je prvi način a drugi način koji sam ti obečao a zavisio je od mekoće, ću da ti ispričam u sledećem komentaru, jer najgore mi je kad se zapričam, a onda vidim da to ne može zbog dužine da bude poslato. Bojim se da je ovaj komentar dostigao limit pa idem na sledeći. :)))
Savršeno! Kod na bi rekli: popolno :)!
ОдговориИзбриши2 deo
ОдговориИзбришиPošto će tebi, verovatno, zapasti da budeš nosilac tradicije, ovo što ću ti ja predložiti uskoro, je može lako biti, i bolje rešenje od tog načina koji tvoja svekrva koristi, a to može biti priličan problem, kad je TRADICIJA u pitanju. Ako napraviš lepšu tortu iz prvog puta... pa znaš i sama kako to može biti nezgodno onome ko se smatra ekspertom. Ako je napraviš lošiju, gledaće te ko jadnicu koja ni tortu ne ume da napravi...Odluka mora biti tvoja, a ja ću sad da ti objasnim kako bih ja to radio a da ne bude baš tako zeznuto, kao što sečenje zagrejanim noževima ume da bude.
Najpre ćeš morati malo da se igraš. Uzmi 100 g šećera i karamelizuj ga. Nemoj raditi na najjačoj vatri nego na 4 od 6 podeoka. Da ti ne gori šećer bez potreba, a mala je količina pa neće dugo trebati da se karamelizuje. Znači. kad dobiješ tu finu zlatnožutu boju na 100 g. šećera sipaj 1 kašiku vode i 1 kašiku ulja. To je ukupno oko 20 ml. Voda će snažno da vri i neka je, ti samo pogledaj na sat i kuvaj još tačno jedan minut. Da voda gotovo ispari. Zanimljivo je da će se ono ulje vezati za šećer, a uloga će mu biti ista kao i za puter. Bolje je sa uljem jer će sve ostati bistro i prozirno. Mislim da je lepše kad karamel nije mutan nego bistar. Znači probaj sa uljem. Kako god bilo, kad ovakav karamel sipaš na papir za pečenje, ako ima ulja u sebi neće se lepiti a ako nema, onda namaži papir uljem pa tek onda istresi ovaj šećer na papir. Razmaži nožem tanak sloj i ostavi da se stegne. Na sobnoj temperaturi se neće stegnuti da postane krt, ali čim se stegne da nije tečan, ti kreni da to sećeš. No prvo moram da ti kažem da ne sme ni da bude mnogo elastičan. Jer ako ostane elastičan, neće valjati, zauvek će ostati takav. Naime šećer u kome ima vode nije u stanju da izbaci vodu. Umesto da ona ispari kod ovog šećera je stvar obrnuta. On uzima atmosfersku vodu i postaje sve mekši. BAKSUZ JEDAN. No kako god bilo, ako vidiš da je to sve mekano, i kad je hladno, sledeći put kuvaj duplo duže znači 2 minuta, pa sad ako se baš skameni ti ipak grej nož i radi sa zagrejanim nožem ali na sledeći način.
Ravnim dugim nožem odseci krajeve tako da dobiješ jednu dugačku traku širine 13 cm. To uradi tako što dugim nožem samo pritisneš karamelizovan šećer, sa jedne i druge strane, a onda oštrim tankim nožem prosečeš sve skupa sa papirom i odbaciš te krajeve. Ovu traku šećera koja je i dalje sasvim fino elastična (ako nam se posrećilo pa si baš kuvala tačno u sekundu kolko treba), sada seci u naizmenične trouglove. Prvo je vrh ka tebi, a sledeći trougao ima vrh na suprotnoj strani. I tako sečeš do kraja. Ne boj se objasniću ti i kako to SEČEŠ. Nije ništa teško. Smesa je elastična i dugim nožem samo je pritisneš kolko može sve do papira. Odigneš nož i radiš dalje. Ništa se to ne lepi jer je smesa dovoljno čvrsta da se ne lepi a ima i ulja u sebi, a dovoljno meka da nož ostavlja trag. Dobićeš lepu zaobljenu ivicu bez oštećenja. Ovakvi trouglovi na žalost ne mogu da se skinu još sa papira. Moraš sve to da staviš par minuta u zamrzivač, da šećer postane skroz tvrd i krt. Onda samo kreneš da ih lomiš. Uvek puca po tom tragu od noža i sad je potrebno samo da ga uzmeš pažljivo na ivicama, da ne ostavljaš trag prsta po glazuri, i da ga staviš na zamišljenu tortu vrhom u sredinu. Uvek vrhom na sredinu. Na kraju, dobićeš krug od trouglova kao što i treba da bude, a prečnik će biti upravo 26 cm kolko i jeste veličina te tvoje torte.
nastavak sledi
Ako ne uspeš da dobiješ elastičnost, na granici između čevstog i elastičnog, onda možeš povremeno da FENOM ZA KOSU podgreješ tu traku da omekne, ili da radiš sa zagrejanim nožem i da sečeš tvrdu i krtu smesu. Šta ti više paše tako radi, ali ovakvi trouglovi imaju svoju ogromnu prednost. Ako neki i pukne, baš te briga. Odbaciš ga :)))
ОдговориИзбришиNarvno da bi svi trouzlovi bili jednaki, nije loše da držiš neki lenjir i sa gornje i sa donje strane ili da obeležiš podlogu na svaka 2-3 cm kolko je po meni dovoljno da bude široko to parče, ili napravi od papira krug prečnika 26 cm, pa ga savij na pola pa na pola pa na pola pa na pola (valjda sam dobro izbrojao) pa izmeri širinu tog trougla u podnožju. Tolika mora da bude šrina i tvojih trouglova ako BAŠ MORAŠ DA IMAŠ 32 PARČETA.
Nadam se da nisam ništa zaboravio, jer ako jesam, moraću i treći komentar da ostavim.
Čao Jelna, lepo sam se zabavljao priznajem. Jako volim da rešavam probleme. Kad nemam svoje, onda grabim gde šta vidim. :)))
Ne mogu se nagledati ove lepote...
ОдговориИзбришиDade, evo čovek se uči dok je živ. Nisam isprobavala, pa ne mogu da pričam bez iskustva, ali doći će vreme i za ovaj šećer.
ОдговориИзбришиOvo sa zamućenjem šećera puterom, deluje logično i lako se da isprobati u kuhinji, tj. testirati. A to da puter utiče na sipkavost šećera verujem. Znači ulje daje prozironost. Ta caka bi dobrno došla i za druge stvari, npr. one urme punjene marcipanom umočene u karamelizovani šećer savršeno providne.
Bojim se da se ova 32 trougla nikako ne bi uklopila da se slažu u krug i da to mora da se radi na torti ili na poslednjoj kori pa da se polako prebacuje špatulom. Ako bi se pravila druga varijanta Doboš sa 6 kora koje su mnogo mekše (ove su sipkave, flis tanke) onda bi moglo i da se seče cik-cak trouglovi i da se postavljaju koso na vrh parčeta, pa da se biraju najlepši komadi.
Na sreću nije breme ove tradicije na meni. Ima tu i drugih, unuka babina, jedna snaja, pa babina ćerka, suprugova tetka je već pravi, a ona će jendog dana imati snaju, a tu je i najmlađi sin koji je još u gimnaziji, pa očekujemo još jednu snaju. Znači, valjda će neko od nas da udene recept jednog dana. Ja sam ti više tata mata za slane stvari, to me privlači, ali kako vreme prolazi naginjem i na slatku stranu, ali moram da budem posebno raspoložena za pipave stvari. Uostalom od svakog neuspelog kolača se da kuglica napraviti.
Ovo oko šećera i kvaliteta si sasvim u pravu. Videla sam taj šećer Sunko u Maxiju prvi put i nisam htela da ga kupim jer ga prvi put vidim. Kad nađem dobar, kupiću zalihe.
ne volim dobosicu, ALI, rijetko sta me ostavi wowowowowow kao ova tvoje sveki. mislim da nigdje nisam vidjela prezicniju i lijepsu izvedbu.
ОдговориИзбришиUh, gde me nadje sa Doboš-tortom! Tu je moja Njanja bila stručnjak, i od kad je umrla, nikad je više nisam jela. A i njena je bila prelepa kao tetka-Milenina!
ОдговориИзбришиDa znaš da sam se zarekla da ću da postanem i ja stručnjak za te naše stare, klasične, gradske torte, da im se ne bi izgubio trag (pošto smo u SAD, šanse su ogromne:)
Dosad sam uspešno odradila samo Reformu, pa se baškarim onako samozadovoljno već više meseci.
Milo mi je što ćemo zajedno da se uhvatimo u koštac sa slatkim nasledjem:)
Savrsenstvo!!!
ОдговориИзбришиLooks so yummy!
ОдговориИзбришиI also love the design.
Thanks also for having an english version of your post.
Cassy fromAcoustic Guitar Online
Ovoj torti se divim od kada sam je ugledala, bila sam odmoru i mama i ja je gledamo i gledamo. Dobošica je inače i jedna od mojih omiljenih torti, ali do sada se još nisam usudila sama je napraviti. Mislim da je ne bi nikada niti približno ovako dobro izrezala, ali...., izazov je tu, možda se jednom i okušam.
ОдговориИзбришиNisam pravila Dobos tortu nikada,a dosta komplikovanijih saspremala.Uvek strepim od preliva.Posle Vasih saveta sam resila da se okusam moju spretnost i pravim je po podne, sutra cu probati preliv.Nadam se da ce mi poci za rukom!
ИзбришиPozdrav Biljana.
Neno, ovo je jedina torta koja sa prelivom može krenuti naopako, istina, ali zanat se uči godinama. Nemojte očajavati ako ne ispadne prvi put. Moja svekrva je pravi evo već 37 godina i sad je maher za glazuru. Znatno zavisi i od vrste šećera jer se sad kod nas prodaje sve i svašta. Ako kojim slučajem mnogo pregori, nemojte prelivati, već novo-nanovo pravite. Sve je stvar vežbe.
ИзбришиHats off to your mother-in-law! Mine never came out so perfect, but then again I only made it a couple of times. I know what you mean when you talk about the Serbian dessert recipes. They are very traditional in our culture, too (I am Romanian).
ОдговориИзбришиLove your blog, and really appreciate the effort you put into translating the recipes. I know it takes a lot of time.
Thank you Laura for visiting my blog and for these kind words. I am fascinated how Romanian and Bulgarian cuisine surpasses all the other blogs that I have visited all around the world. I guess women in this region have learned to cook with what they have in bad and good times.
ОдговориИзбришиWhen I click on your name I do not see any information, I mean do you have a blog I can follow?
Ovo izgleda savršeno! Ne znam da li bih se usudila da je napravim? Možda da Svaka čast
ОдговориИзбришиLjilja
Pravim odlicnu dobos tortu po receptu starom najmanje 80 godina.Glazura je zaista zahtevna i probala sam sve varijante.Ispostavilo se da dodavanjem meda pri kraju i magarina( maslac hoce da gori) vreme stezanja se produzava i lakse se sece.Sad mi je najjednostavnije da isecemglazuru na vecu parcad i poslazem je preko torte kao lepezu.
ОдговориИзбришиSlika bi bila savrsena bez slaga- on nema sta da trazi na dobos torti.Inace rad je besprekoran.
Olivera, evo sad sam pogledala i zaista izgled akao šlag ali nije već je puter, čist puter. To je zaštitna šara moje svekrve i uvek je tako pravi. Hvala an savetima!
ИзбришиIzvini! Zaista izgleda kao slag.A puter je neizostavan ,isvaka cast tvojo svekrvi sto ima svoj licni pecat.Ja ga godinama trazim.Jos jednom=Svo postovanje!
Избриши;)
ИзбришиDobos tortu pravim cesto po porudzbinama,samo mi nikada nije palo na pamet da secernu glazuru stavim preko gornje korice,tj cele torte....ja jednu koricu ostavim sa strane,prelijem glazurom,oznacim parcad pa je stavim na toru :)
ОдговориИзбришиAnonimna, ne bi ja menjala postupak je rako je radiš po porudžbinama onda si sigurno maher. Svako ima svoj stil. Ovde ako zabrljaš teško ti se piše.
ИзбришиDraga Jelena,
ОдговориИзбришиPovremeno ulazim na vas blog kao i blog Maxivide,svidja mi se sto mladi ipak cene stare,neprevazidjene torte,Reform,Vasina,Dobos.Imam 57godina,jako sam dobra kulinarka,naravno tu je iskustvo ali oduvek sam volela da kuvam i aranziram.Ali,povod je glazura Dobos torte,Vidim ima raznih predloga,te odvojiti zadnju koru pa je preliti,te lemilicom seci,(pitam se da li to neko ozbiljno misli ili se sali!!!!).Jako je jednostavno,verujte.Tortu pravim bas kao vasa svekrva,jedino su moje kore jako tanke ali to i nije bitno,jedino lepse izgleda kad se rasece,kao knjiga.Stavljam 300gr secera,bolje da ima viska,topim na srednjoj temperaturi,kada se potpuno istopi secer dodam kocku margarina velicine manjeg oraha ili lesnika.Preliti preko zadnje kore,koja je dobro pritisnuta na tortu i ravna,uz pomoc noza.Ako prelije preko torte nista strasno,to se isece a tacna oko torte se premaze uljem da se lako odvoji to sto se slije.Koristim uvek staklenu tacnu jer plastika mose i da se topi od vrelog secera.Noz dobro ugrejati,prvo sa jedne pa sa druge strane,(ringla je stalno ukljucena)pa iseci ono sto je prelilo i odvojiti tako da ostane cista okrugla glazura.Noz uvek obrisati mokrom krpom,pa ponovo grejati.Polako nozem povuci prvo na pola tortu,pa na cetvrtinu pa savaku cetvrtinu na pola i tako dalje do osmine.Nozem uvek ici u jednom smeru,ne pritiskati,pustiti da vreo noz topi secer polako povlaciti da se ne bio lomio secer.Ako je potrebno i nekoliko puta treba preci za jedno zasecanje,treba biti strpljiv.Verujte i danas je isecem kao i pre 20 godina,cesto pravim impravougaone i secem na kocke.Mnogo puta su me pitali da li koristim lenjir jer su mi parcad iste velicine.Volela bih da narednih meseci procitam da ste to uradili.Mozda i otvorim svoj blog za pomoc i savete mladima uopste iz kulinarstva.Pozdrav od Rade.
Draga Rado, neizmerno hvala na komentaru i na tome da nas pratite i čitate. Mi smo food blogeri malo zaluđeni hranom, neko se sigurno čudi kad otvori i vidi da slikamo šerpice i lonce i ono što pojedemo. Naše žene su tako darovite po pitanju kuvanja da je prava šteta to znanje ne podeliti sa drugima. Joj, nisam ja tako mlada 38. mi je, možda mladolika, a što se tiče Doboš, e baš tako radi i svekrva. Pravila sam jednom davno i ispala je pristojna za prvi put. Ovo je zaštitna torta porodice moga supruga pa prepuštam onima kji bolje prave jer ima toliko drugih slatkiša koje nikako da stignem da napravim jer ih izbegavamo (stvari se skupljaju same od sebe kad ih stavite u ormar). Jedno što sam karamelizovala šećer i radila sa nji i za druge poslastice i vidim da ima raznih vrsta i da šećer nije kao što je nekad bio. Čini mi se da je onaj Crvenkin najbolji ali njega ne mogu u Bgd da nađem. Elem, nije ništa strašno i da se ne uspe, treba pokušati. Moja zaštitna je Rozen torta, e tu tortu sa domaćim korama ako niste pravili to morate probati. Evo linka
Избришиhttp://foodforthought-jelena.blogspot.com/2011/12/rozen-torta-sa-domacim-korama.html
ps kad otvorite blog javite
Samo da stignem do penzije pa otvaram blog,salim se mozdai pre ali bas nemam vremena.Vec sam pregledala vas recept za Rozen tortu,odlican je,torta je savrsena,glazura takodje.Prvom prilikom cu vam poslati moj recept Veliki pozdrav.
Избриши